Dobio dotični kum to pismo, "prostudir'o" ga dobro i otpisao, među ostalim, i ovo: "… E pa, draga kumo, kod tebe svega i o svem', fala Bog', al' niđe ni tačke, ni zapete – isto ko kad divaniš – paz' mal' i na to i bud' mi zdravo i dobro!"
Stigne njegovo pismo u Beli Manastir. Baka čita, čita i misli si: "Ma viđ' ti njega! On će men' tak'! E, sa'š me čut!" – I napiše mu uredno pismo, a na kraju dopiše još dva reda tačaka i dva reda zapeta, nek se nađe. Uz pozdrav dometne: "Evo sam ti napisala po dva reda tački i zapeta pa ti met'i đe 'o'š!"
