Drugom prilikom u "Oazin" internet-klub došao je, nakon dužeg vremena, mršav mladić dugajlija, kome su rukavi sakoa uvijek kratki. Dok je prolazio kroz Burzu, dežurna teta upozorila ga je da može pogledati raspoložive jakne. "Pa meni više ništa ne treba" – odgovorio joj je i objasnio da se zaposlio u Osijeku na održavanju elektroopreme kod privatnika, dobio pristojnu plaću, napustio svoje selo i sad tamo živi u prijateljevom stanu, o čijem održavanju brine te ne mora ništa platiti. Da čovjek ne povjeruje da se dečku baš toliko posrećilo. "Hvala bogu da netko ima sreće u ovom zlom vremenu" – pomisli dežurna.
Nekoliko dana kasnije u "Oazinu" burzu došla je mlada mama i ponudila ketrec za bebu koji joj samo smeta. Ono jest da Burza ne lageruje namještaj, ali nije odbijena. Naći će se već osoba u potrebi baš za tom stvari. Dežurne na Burzi drže da "svaka roba svoga kupca ima" (a tako se i desilo!).
