Dobro veče, poštovane dame i gospodo, moje ime je Mirjana Vojnović i meni je pripala čast i zadovoljstvo da vam se obratim u ime svih izlagača.
Kao prvo, želim da vam se zahvalim što ste došli da podržite izložbu koja ima plemenite ciljeve, a to su - pre svega - zadovoljenje potrebe svakog čoveka za lepim, bez obzira gde živeo u istorijskom, geografskom ili nacionalnom smislu. Lepota, tj. estetika je univerzalna kategorija.
Kao drugo, želim da se zahvalim svim organizatorima ove izložbe što su nas okupili i pokazali visok nivo profesionalnosti u realizaciji, kao i dobar osećaj za raspored tako različitih eksponata u ovom prostoru. Trebalo je mnogo veštine i znanja da se sve ove linije, oblici, boje i teksture postave u sklad, uravnoteže i postigne jedinstvo u raznolikosti.
Za organizaciju posebno se zahvaljujem Vesni i Jovanu Nediću, a za postavku izložbe pohvaljujem gospodina Edu Jurića.
Kao treće, moram da objasnim zašto čitam napisani govor. Ja mogu govoriti bez pisanog koncepta o svojoj uskoj struci kao dugogodišnji profesor stilova u arhitekturi i nameštaju, ali ovakav događaj je za mene izuzetno uzbuđujući, te zbog bolje koncentracije i brige da nešto ne propustim ja ću čitati ono što sam napisala, a biću kratka.
Kad sam dobila poziv da učestvujem, odmah sam prihvatila zato što mi se dopao neobičan koncept izložbe. A pokušaću da objasnim kako ja to vidim. Svi mi izlagači smo veoma različiti međusobno, ali pored razlika postoji mnogo toga što nam je zajedničko, zbog čega ovaj događaj ima svoju specijalnu vizuelnu estetiku. Sve smo žene i sve smo u potrazi za lepotom oko nas. Svaka je na svoj način vezana za Baranju, ili životom ili nostalgijom. Sve smo se odazvale da bismo svojim radovima doprinele drugim ljudima da vide i osećaju lepo. Nemojte zaboraviti da je umetnost čista emocija i da postoji samo u oku posmatrača.
Ima još nešto što nas povezuje. Gotovo sam sigurna da smo sve mi prve ideje o lepoti i likovnom dobijale još u detinjstvu od naših starih majki (majkica)*, mama i teta, koje su neumorno vezle i heklale čarobne predmete za ulepšavanje kuća i odeće.
I na kraju, kao umetnici mi imamo svu slobodu izražavanje, pa mi u to ime dopustite i malo poetike, iako nisam pesnik:
- Jednog proleća ugledah usnuli krajolik sa ljiljanima i poljskim cvećem.
- Seta, sećanje na morski žal i brod na pučini.
- Tajna jednog leta u Kopačkom ritu.
- Barajski pejzaž najbolje poznaju jeleni, a moj salaš je samo uspomena.
- Visibabe u sutonu i polja suncokreta u sumraku.
- Konji na putu do vode, a most na vodi.
- Cveće i stara vrba, tu stoje starac i starica.
Ja sam se malo poigrala rečima. A verujem da ste vi prepoznali u njima nazive dela likovnih i primenjenih umetnosti koje su pred vama. Uživajte u izložbi.
* Napomena: stari baranjski izrazi majka (s dugouzlaznim naglaskom) = baka; majkica = bakica
